Традиционални сусрет Лијевљана и Граховљана 2012

У Бачком Јарку, код Новог Сада, у суботу 11. Фебруара 2012. године одржан је Четврти традиционални сусрет Лијевљана и Граховљана, рођених односно поријеклом из ових крајева.

И поред ванредне ситуације, изазване снијегом и хладноћом, тражила се столица више, тако да је преко 200 прелџија уживало у пригодном културно-умјетничком програму и савременим Крајишким пјесмама до раних јутарњих часова.

Комшије из раног дјетињства, школкси другови, земљаци који су на раду у иностранству, учесници прела и игранки у завичају, евоцирали су успомене и сјећања на обичаје , традицију и размјенили информаиције о догађајима из ближе и даље прошлости.

Добродошлицу свим учесницима пожељели су Владимир др Стеванчевић, предсједник Организационог одбора и Илија Проле, свештеник из Бачкој Јарка. Поруку и поздраве, из снијегом завијаног Лијевна упутио је Жељко Ђурица, свештник Парохије Лијевањске Српске православне цркве, а из Босанског Грахова Урош Макић, начелник Општине. Телеграм са најљепшим жељама послао је и Милан Ђуран, аутор књиге „Ливањско поље зов завичаја“.

Српско културно-умјетничко друштво „Жељезничар“, фолклорни ансанбл „Вила“, са Милорадом Лонићем, умјетичким директором, дало је посебно обиљежје цијелој вечери.

skud СКУД „Жељезничар“ фолклорни ансанбл „Вила“ Нови Сад

У дијелу Програма, са етно садржајем, ове године подсјећање је било на кола, која су се играла на игранкама, зборовима код цркве и Иветића гају.

На крају етно програма Браниша Ђукућ, са осталим учесницима Програма, једном пјесмом сажео је мотив и смисао окупљања – „Нема раја, без роднога краја“, која је на неки начин и химна свих завичајаца.

Пјесници су, говорећи своје пјесме, ганули све учеснике тамо гдје су најосјетљивији – на Завичај којег више нема и Српство некада и сада.
Информација о књигама, које су написане између два дружења, изазвала је посебно интересовање, што потврђује и чињеница да су сви примјерци, који су се нашли, просто разграбљени.

Кулминација позитивне енергије , носталгије , емоција … достигнута је кад је Лазо Пајчин, запјевао о Грахову, Шатору, Доњем Ливањском пољу …, на начин како то данас пјевају Крајишници.

 

ДОБРОДОШЛИЦА И ПОЗДРАВИ

Отварајући Прело, Јован мр Михајило, пожелио је добродошлицу Крајишницима у окриље пјесме, игре и звука и изразио наду да ће радост и осмјеси остварити неке снове, да се бар на тренутак, вратимо тишинама Завичаја.

jovan

Јован мр Михајило

У име Организационог одбора и своје лично име, Владимири др Стеванчевић, најпре је изразио је задовољство што се, без обзира на временску ситуацију, окупио велики број учесника Дружења.

vladimir

Владимир др Стеванчевић

Поздрављајући присуне госте, предсједник Стеванчевић је обавјестио да , због лоших временских услова, нису присутни стални гости: Урош Макић, начелник Општине Босанско Грахово, протојереј ставрофор, парох Лијевањски господин Жељко Ђурица и Миле Боговац, пуковник у пензији, један од најстаријих учесника сусрета Крајишника и заљубљеник у Завичај.
Затим је пренио њихово извињење и искрене жеље за лијепо и успјешно дружење.

Предложио је да се прочитају телеграми, упућени учесницима сусрета, које су послали Жељко Ђурица и Милан Ђуран, аутор књиге „Ливањско поље зов завичаја“, што је једнодушно прихваћено.

Затим је поздравио Илију Проле, пароха Бачко Јарачког, све присутне представнике удружења земљака из Београда и удружења Пеуљана из Футога.
Посебну захвалност за медијску подршку, у организацију Дружења, предсједник Стеванчевић, упутио је БН Телевизији из Бијељине, Радио Крајини из Новог Сада, Радио Темерину из Темерина и „Нашим новинама“ из Темерина.

На крају је поздравио и све учеснике, организаторе и извођаче Програма, а затим нагласио: „Свима нама се данас, а вероватно и тренутно мота по плави појам завичај – Ливањско-Граховски крај, неком корени, неком завичај.
Ја лично се ни литерарно нити историјски не осећам способним да бих описао наша оссећања, нити историјску судбину нашег краја.

Али оно што знам је да су наше емоције снажне, а историјска судбина злокобна.
За много тога нити смо ми криви нити променити можемо.

Али оно што морамо, на млађе пренети обавезно, а поправљати помало што можемо.

Све то ми тешко подносимо и управо из тих разлога се и родила идеја да се иваји с врена на време видимо, мало поседимо, попричамо, попрелимо, оживимо успомене и учврстимо везе са Завичајем“.

Стога се и дружење одвија под слоганом „ЧУВАЈМО ЗАВИЧАЈ ОД ЗАБОРАВА“ , истакао је, на крају, предсједник Стеванчевић и изразио очекивања да ће и овогодишњи сусрет дати свој скроман допринос остварењу тога циља.

ПОЗДРАВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА

Сјећајући се говора, са претходног Прела, сви присутни су са посебном пажњом саслушали поруку свештеника Жељка Ђурице:

Помаже Бог, ево кратко да се јавим из леденог и сњежног Ливна. Надао сам се да ће ова зима попустити, те бих самим тим и све остало ишло лакше око организације мога доласка у Бачки Јарак.
Прије свега морам да кажем да ми је јако жао, што нисам у могућности да будем са вама. Жао ми је зато што, сматрам да све што радите, радите професионално, с љубављу према својим сународњацима, родном крају и својој цркви. Жао ми је, јер сматрам да на прави начин водите активности, како би ове наше крајеве отргли од заборава.
Наравно, да сви ми можемо рећи, као и ја за себе ,да све може више и боље. И то је исправно и нормално. То значи да је циљ који имамо и који смо себи поставили високо, и да њему треба свим својим бићем непрестано тежити.
Моја порука прошле године је била да се родни крај брани од заборава, прије свега доласком и боравком у њему. Сада могу слободно рећи да је та порука лијепо прихваћена, што показује и чињеница да је за прошли Илиндан било највише наших људи од како је почео повратак у наше крајеве. (Бар ми се тако чини). Узимајући у обзир даљину пута и економску ситуацију наших људи, ипак сви требамо бити задовољни.
Ове године, да сам са вама, поручио бих да требамо нашу дјецу доводити, причати им и усађивати у њих на сваки начин љубав према родном крају.
Остајем у мислима са вама, надајући се да ће догодине бити повољније вријеме и проходни путеви.
Нека је Бог на помоћи, и пренесите моје поздраве свима.

Након тога прочитан је и телеграм Милана Ђурана.
Драги пријатељи,
Отсјечен снијегом у Сплиту, подно Маријана, шаљем вам најљепше жеље поводом овогодишњег сусрета у Бачком Јарку.
Искористите прилику да се сјетите Завичаја и предака, продубите познанства и пријатељства, учврстите сазнање да је завичај један једини, те да је свак по мало дужан своме завичају.
Подучите млађе уз чињеницу: Ко заборавља свој завичај и претке, на исти поступак осуђује и своје потомство.
Желећи вам угодно вече и дружење срдачно вас поздрављам!
Милан Ђуран- стари завичајац.

 

БЛАГОСЛОВ ВЕЧЕРИ

Истичући да му је част, радост и задовољство, што може поздравити све, који су се окупили око Дружења „Чувајмо завичај од заборава“, Илија Проле, свештеник, свим присутним, пожелио је свако добро у Господу Христу и пријатан провод.

ilija

Илија Проле

Затим је истакао :“ У нашем старом завичају, када се шта год почињало радити, да ли се орало, сијало, копало, жело, косило или купило, наши благородни преци, увијек су се Богу обраћали са молитвом – Боже благослови, помози и опрости, како би се дотични посао што боље обавио“ .
Његов позив, да се сви помоле Богу, једнодушно је прихваћен, те је иступио са молитвом господњом ОЧЕ НАШ.

ИГРАНКЕ НЕКАД

Водитељ дијела Програма , са етно ибиљежијима Богдан Ињац, позивајући Фолклорни ансанбл „Вила“ СКУД „Жељезничар“ да изведе Ђурђевдански уранак, нагласио је, да ова кореографија сажето управо говори о основној идеји режије, да се бојом звука традиционалних инструмената и пјесмом из гласа илуструје како су некада изгледале игранке.

bogan

Богдан Ињац

djurdjevdanski uranak

Ђурђевдански уранак,Фолклорни ансанбл „Вила“

Козарачко коло, како је истакао Ињац, нјчешће јеповезивано са појавом партизана и омладинским радним акцијама, али је мање познато да је то старо Крајишко коло, које се играло много прије Другог свјетског рата. Браћа Росић- Илија, Тоде и Лука, најчешће су законтавали пјесме у Козрачком колу као што су: Шири коло козарачка лоло, шири већ боље се окреће, Ватајте се цурице до мене, док се нису поватале жене, иако нису дошли због снијега, успјешно су их замијенили Браниша Ђукућ, момци и цуре из „Виле“ и Јован Михајило, пјесмом Сјајна звијездо изнад Сајковића, поздрави ми Цвију Орашчића и другим.

kozaracko kolo Козарачко коло

На позив водитеља: Козарачко је додијало мени, ајде Јоцо Бираћо окрени, игранка је управо настављена тим колом, које је најчешће почињало пјесмом: Ајде мала изабери кога твоје срце жели, у кола из кола бирај другога …

biracoБираћо коло

Овога пута, коло Оро је изостало, јер нису дошли браћа Росић, али је зато Живо коло, односно „Ситно“, трајало најдуж е, које су уз музику (усну хармонику) Ђоке Петровића, успјешно извели дјевојке и момци из
„Виле“, уз учешће једног броја прелџија.

 djokoЂоко Петровић

zivo koloЖиво коло

Подсјећање на некадашње игранке, прела и на данашња дружења, најрјечитије су сажета у пјесми „Нема раја без роднога краја“, тако да су том пјесмом Браниша Ђукућ и учесници Програма, упутили Поруку свима – у сали, на овај начин и преко снимљеног материјала, свуда гдје живе земљаци, да се Завичај сачува од заборава.

poruka

ПОРУКА: НЕМА РАЈА, БЕЗ РОДНОГА КРАЈА

 

ПЈЕСНИЦИ И ПИСЦИ

Рјечју и стихом пјесници и писци су и овог пута дали велики допринос да се отргне од заборава Подинарје, жртве које су поднијели Подинарци, почев од Гаврила Принципа , ратова који су вођени у прошлом вијеку и др.
ilija injac

Илија Ињац, премијерно је говорио своју пјесму „Динарски споменар“ (неке пјесме овог аутора можете погледати на : www.lijevno.com под пјесме), а најпознатији пјесник из Завичаја Милан Ненадић, говорио је „Ускочку песму“, „Српски младићи – успаванка“ и одломке из „Вјенац за Гаврила“.

milanМилан Ненадић

Свима присутнима Чедомир Вујановић, представио је своју прву књигу „Челебић гнијездо и проклетство“и као прави Српски домаћин учеснике Прела почастио домаћом ракијом.

cedomir celebic, cedomir

 

 

 

 

 

 

 

 

Чедомир Вујановић

Између два сусрета у Бачком Јарку, објављене су двије књиге, које дају значајан допринос чувању Завичаја од заборава.

knjiga 1 knjiga 2

 

 

 

 

 

 

 

 

Аутор књиге „Споменица Цвије Орашчића“ је Коста Вујановић, а „Сјећања на Боју Гашић Иветић“, аутори су Јован мр Михајило и Милош Иветић.

ЗАБАВА ДО ЗОРЕ

Културно- забавни Програм настављен је Ужичким колом уз оркестар „Ћоле, Весна и Kапара бенд“, а овогодишње појачање био је Лазо Пајчин са другарима.

 uzicko koloУжичко коло

kapara bendЋоле и оркестар Капара бенд
Још једном је потврђена народна пословица – конац дјело краси, а овог пута то је била Група Лазе Пајчина.

lazo pajcin

Лазо Пајчин, са својим другарима, пјевао је савремене крајишке пјесме, а за многе најпопуларније, аутор је текстова.
Пјесме су говориле о љубави према дједовини, извору у селу, неузораним њивама, усамљеној мајци, сновима о повратку, а када се споменуло Грахово, Шатор, Доње Ливањско поље …, емоције и носталгија биле су на врхунцу. Препознатљиве су биле пјесме, које се свакодневно чују на радио Крајини, чији програм се емитује из Новог Сада.

У тим тренуцима било је дирљиво посматрати сусрет Јове Ињца из Казанаца и Боже Ињца из Сајковића, другова из школске клупе у Сајковићу, који су се први пут срели од 1965. године , када су завршили осми разред основне школе. Такође, лијепо је било видјети, када је Лазо сјео за сто, гдје су били његови Губињани, чији домаћин је био Милан Вуковљак и запјевали за своју душу. Остали су многи сусрети и разговори незабиљежени, али жеља да се видимо и догодине, ако Бог да и са Лазом Пајчином, била је једнодушна.

ПРИЈАТЕЉИ ПРЕЛА

Организацију Дружења помогли су људи добре воље, којима су се сви присутни захвалили великим аплаузом, а некима је то био и повод да се договоре о успостављању сарадње.
Ове године своје пријатељство и добру вољу показали су:

1.„НОВИ САД ГАС“,НОВИ САД, ДИРЕКТОР: ЈОВО ВУЈАНОВИЋ
2.РЕСТОРАН „ТРОГЛАВ“, БАЧКИ ЈАРАК, ДИРЕКТОР: БРАНИСЛАВ РОСИЋ
3.„НОВА ТРГОВИНА“, ТЕМЕРИН, ДИРЕКТОР: ДЕЈАН МИХАЉИЦА
4.„ЕЛКОН-ИМПЕКС“, БАЧКИ ЈАРАК, ДИРЕКТОР: НЕЂО КОЗОМАРА
5.„МАРИС“ ДОО, НОВИ САД, ДИРЕКТОР: ЗОРАН ИЊАЦ
6.„БРАЋА ТОМИЋ“ ДОО, СИРИГ, ДИРЕКТОР: ЗДРАВКО ТОМИЋ
7.„БОБ“НОВИ САД, ДИРЕКТОР: МИЛАН ВУКОВЉАК
8.„ К &Н ДЕНТАЛ“, НОВИ САД, ДИРЕКТОР: КАРЛО ШКРИВАН
9.СТОЛАРИЈА „РОСИЋ“, БАЧКИ ЈАРАК, ДИРЕКТОР: РАДОВАН РОСИЋ
10.„САЈНОС“ ДОО, НОВИ САД, ДИРЕКТОР: РАЈКО ИЊАЦ
11. БМ „ТРАДИЦИЈА“НОВИ САД, АГЕНЦИЈА ЗА ЗАСТУПАЊЕ У ОСИГУРАЊУ,
ДИРЕКТОР: БОГДАН ИЊАЦ
12. МАСТЕР ГРУПА – КОНЦЕСИЈА РЕНО, НОВИ САД,
ДИРЕКТОР: ВЛАДАН ЦВИЈИЋ

ДВА СИМБОЛА ЗАЈЕДНО

Организациони одбор је донео Одлуку о новом идентитету Дружења „ЧУВАЈМО ЗАВИЧАЈ ОД ЗАБОРАВА“, који представља јединствену цјелину Лијевњана и Граховљана, баш као што су Троглав и Шаторско језеро.

Поред објављивања овог извештаја на сајту www.lijevno.com (Српска православна епархија …) и њему пријатељских сајтова, моћи ће да се обезбједи и видео запис, који су снимили и монтирали: Душан, Јован и Александар Агић, а режирао Богдан Ињац.

Фотографије за овај извјештај снимио је Јован Агић, а текстове припремио и уредио Богдан Ињац.

Још занимљивих тема

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>