Одржан пети јубиларни сусрет Ливњана и Граховљана

Са Петог, јубиларног сусрета Ливњана и Граховљана, одржаног у Бачком Јарку, 2. марта 2013. године, око 250 учесника, рођених или пореклом из Ливањско – Граховског краја, још једном су поручили да ће ЧУВАТИ ЗАВИЧАЈ ОД ЗАБОРАВА.

Срели су се комшије из раног детињства, школски другови, земљаци који су на раду у иностранству, Граховљани и Ливњани расути по белом свету после деведесетих година, а преовлађујући број учесника био је из Новог Сада, Београда и околине.

troglavТроглав и Шаторско језеро заједно стоје, да се никад не раздвоје

Чедомир Вујановић, председник Управног одбора Удружења Ливњана и Граховљана, поздрављајући присутне госте изразио је жељу за сусрет, уочи Илиндана, у Завичају и,ако Бог да, догодине на истом месту – у Бачком Јарку.

Пригодним речима обратили су начелник Општине Босанско Грахово Урош Макић, који је пренео поздраве и жеље из роднога краја, Славиша Рујевић, представник Коалиције избеглица изразио је задовољство успешном сарадњом, а Илија Проле, домицилни свештеник пожелео је свима добродошлицу и благословио овогодишње дружење.

Поздрављајући госте домаћин је изразио наду за успешну сарадњу са Удружењем Огњена Марија Ливањска, испред којег је присуствовао Никола Петровић.
Жеље за брзо оздрављење упућене су Мили Боговац, почасном председнику Удружења и захвалност на телеграм-честитци Милану Ђуран, аутору књиге „Ливањско поље зов завичаја“
Након пригодних говора и културно-уметничког програма дружење је трајало, до раних јутарњих часова, а било је и игранка и прело. Чули су се звуци усне хармонике, изворне песме из гласа, савремене крајишке мелодије, уз које су крајишници заиграли живо, ужичко и друга кола, поручујући и овога пута да НЕМА РАЈА БЕЗ РОДНОГА КРАЈА.

ДОБРОДОШЛИЦА, РАДОСТ И СРЕЋА

Водитељ програма мр Јован Михајило, песник, свима је пожелео добродошлицу, констатујући да су сусрети Крајишника радост и прилика да се заједнички подели срећа, изразивши то у свом песничком стилу речима: “ Добро дошлу у окриље лијепе пјесме, игре и звука. Нека наша радост и сусрети буду поклон и жеља да остваримо наше снове да се у бурама и тишинама за тренутак вратимо Иветића гају, Цркви у Губину, Црном Лугу и Врбици. Наши песници носе бисерна зрнца у својим пјесмама, а наш дивни фолклор је водоноша на извору, који нас поји играма и пјесмама из Крајине. Драги земљаци, ако вам овај 2. март донесе онолико среће, колико вам желим ја, слободно је поделите између себе, јер ће за све бити доста. Пут којим будете ишли нека буде обасут пуповима рунолиста, а тај рунолист ћемо исплести у ланац пријатељства, гдје ћемо уклесати наша имена.“

jovanмр Јован Михајило

На крају је позвао све пристуне да храбро и слободоумно корачају по стазама Динаре, Шатора и Старетине.

ДОБРОДОШЛИЦА ДОМАЋИНА

Након поздрава и захвалности гостима, Чедомир Вујановић, председник Управног одбора, најпре је истакао да је Удружење Ливњана и Граховљана једно од најорганизованијих Удружења у региону, чија је активност подстакла велику жељу земљака за посећивање родних кућа, огњишта, гробаља и цркава у селима где су рођени или одакле воде порекло.

cedomirЧедомир Вујановић

Затим је нагласио, да су већина учесника Дружења последњих година присутни народним весељима и другим окупљањима, као и обнови порушених кућа, огњишта, дворишта и воћњака, што је знак да нисмо и никада нећемо заборавити наше претке.

На крају је изразио захвалност на сарадњи са медијским кућама – Новосадском листу „Дневник“ , Темеринским новинама „Наше новине“, БН телевизији из Бијељине и ТВ Панонији из Новог Сада.

ПОЗДРАВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА И ПРЕКОДРИНСКИХ СРБА

Поздрављајући учеснике Дружења и преносећи поздраве из Завичаја, Урош Макић, начелник Општине Босанско Грахово, најпре је разјаснио, да случајно не би било забуне, да је за њега Грахово од Барјака до Вучјака, што су великим аплузом подржали сви присутни.

Говорећи о сарадњи Општине и Удружења, Макић је констатовао да је при томе показана максимална свест и подршка ономе што чини локално руководство у Грахову.
Стога је позвао све, да искористе последњу прилику и да поднесу захтеве за обнову и реконструкцију порушених кућа, најкасније од 7. маја ове године.

urosУрош Макић

Макић је изразио уверење да је дошло време да будемо своји на своме и у том смислу истакао да су приоритени задаци реконструкција Федерације БиХ, односно полажај Срба у три општине, Дрвар, Гламоч и Грахово, као и закон о шумама и запошљавање наших људи.

На крају је позвао све да се активно ангажујемо на попису становништва и имовине, који ће се одржати у октобру 2013. године, јер је то овера онога што је наше, а ми туђе нећемо, нагласио је Макић.
У име Коалиције удружења избеглица (која ће ускоро променити назив обухватајући све прекодринске Србе) поздраве Миодрага Линте, председника Коалиције и народног посланика у Скупштини Србије, пренео је Славиша Рујевић.

slavisaСлавиша Рујевић

Наглашавајућу потребу уједињења великог броја удружења Срба, како би били респектабилнији фактор и ефикаснији у спровођењу наших заједничких циљева.
Као најважније циљеве истакао је:
1. Борба за права Срба у БиХ и Хрватској,
2. Помагање Србима пореклом западно од Дрине у решавању њихових потреба у Србији и
3. Афирмација културе, традиције и обичаја Срба западно од Дрине.
Приоритети у остваривању ових циљева биће покретање часописа, радио и ТВ емисија на националном сервису и оснивању Крајишког музеја, истакао је Рујевић.

ТЕЛЕГРАМ МИЛАНА ЂУРАНА

Поштовани пријатељи,
Желим вам пријатан вечерашњи сусрет у Бачком Јарку, гдје се увијек сви осјећамо угодно.
Искористите део времена вечерашнњег сусрет евоцирајући сјећања и успомене на наш завичај и претке. Сјетите се завичајне љепоте и градите нераскидиву везу која држи све нас уз наш родни крај. Нека вам најљепше звуче акорди „Нема раја без роднога краја“.
Свако од нас на свој начин осјећа зов завичаја, драго ми је што наша већина цијени своје коријене, те одаје дужно поштовање и сјећања гробовима предака на чији рад и борбу можемо бити поносни.
Причајте дјеци и унуцима о свом родном крају, његовима љепотама и људским патњама, како би га они цијенили и волили истим жаром ка и ви.
Остајем и даље при констатацији: Ко заборави свој завичај и претке, на исти поступак упућује и своје потомке.
Осјећајте се угодно и примите лијепе поздраве.
Ваш земљак и стари завичајац,
МИЛАН ЂУРАН.

БЛАГОСЛОВ ИЛИЈЕ ПРОЛЕ

Благосиљајући вече, Илија Проле, домицилни свештеник, најпре је изразио изузетну част и радост што може и овога пута, са задовољством , у оволиком броју сабране поздравити и пожелети много среће у раду Удружења и свако добро у Христу Господу.

ilijaИлија Проле

Као фанатични заљубљеник завичаја изразио је још већу радост због реигистровања Удружења и дивљење за љубав према завичају свих чланова, како би га сачували од заборава.
Човек без завичаја не припада нигде, констатовао је Проле, а затим наставио ОЧЕ НАШ …

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ

Српско културно-уметничко друштво „Жељезниар“, Фолклонрни ансанбл „Вила“, под уметничким руководством Милорада Лонића и ове године дало је основни тон и боју културно-уметн ичком програму.

zeleznicar 1 zeleznicar 2

СКУД „Жељезничар“, Фоклорни ансанбл „Вила“

Звуци дипала најавили су „Ђурђевдански уранак“, а затим су се испреплетали песма и игра девојака и младића, у живописним ношњама. Бираћо коло подсетило је на игранке у Горњим Казанцима, Губину, Пеуљима, Челебићу… Звук свирала испунио је невелике сале ресторана „Троглав“, баш као некада Динару и Шатор, Пиштала, Пољанице, Старетину…

ПОРУКЕ НАШИХ ПЕСНИКА

Наши познати песници, Милан Ненадић и Илија Ињац, су снагом своје речи, још једном подсетили на историјски значај чувања завичаја од заборава.

ilija injac milan

 

 

 

 

 

Илија Ињац Милан Ненадић

 

Милан Ненадић је песмом о Петру Принципу, Гавриловом оцу и српским младићима из 1992. године, кроз песму „Успаванка“, сликовито указао на историјске догађаје и њихову судбинску сличност.
За признање младом Гаври, уз подсећање да је „… оно тиче суро, кроз пиштољ до самог ћесара догуро…“ , након питања „шта су идеали, одато признање командом официра:“ За Принципа три пут ПАЛИ, ПАЛИ, ПАЛИ!“

Тако и наш песник данас, песмом „Спавајте младићи“ одаје пошту борцима из 92. речима:“ Спавајте пупољци пре времена свели, без свести о срећи…мир вашем пепелу крај друмова прашних, покој вашој души, после мука страшних, спавајте крај друма сном предачких сенки, спавајте младићи, невини во вјеки“.
Кад је Илија Ињац, песник, изговарајућу наслов своје песме, упитао „ОЋЕМО ЛИ У ЗАВИЧАЈ ИЋИ“, из сале се громогласно чуо одговор – О Ћ Е М О !

Док је песник у стиху, као што му и приличи, изговарао речи да је Динара завичај и више, за којим се чезне и уздише и за којим се пати по свијету на фејсбуку и интернету, у сали је завладао мук и тишина.
А када се на крају обратио свима, још једном питањем: Оћемо ли у завичај ићи, присутни су потврдно одговорили аплаузом, на шта је песник прво поставио дилему, а затим нагласио да још увијек имамо прилику, следећим речима:

„Завичајци и млади и стари,
моја брaћо по Динари!
Оћемо ли у завичај ићи,
ил гледати како нам се тићи
шипак, трње, купина и драча
преко наших верига и сача?
Још увијек имамо прилику
да вратимо завичајну слику,
да лијепе динарске идиле
опет буду оно што су биле,
па ће наше снаше и одиве
пожељети да у њима живе,
да рађају и дјечицу гаје
и подижу нове нараштаје“.

ПОРУКА УЧЕСНИКА ДРУЖЕЊА

На крају културно- уметничког програма Браниша Ђукић, заједно са осталим извођачима и учесницима дружења упутио је поруку :“НЕМА РАЈА БЕЗ РОДНОГА КРАЈА“.

branisaБраниша Ђукућ и учесници дружења

Жеља да се допринесе чувању завичаја од заборава, била је јача од треме неких учесника, којима је то био први јавни наступ пред камерама.

СВЕ У ЗНАКУ КРАЈИШКИХ ПЕСАМА

Кад је Лазо Пајчин и Дућа Видеканић са Милом Вранић из групе „Звуци Виторога“грунуо са песмом „НЕМА РАЈА БЕЗ РОДНОГА КРАЈА“, проломио се буран аплауз. Био је то врхунац одушевљења и позитивне енергије која се осећала за сваким столом .

zvuci„Звуци Виторога“- Душан и Миле са Лазом Пајчином

Како су се низале речи :… крај огњишта срце ми остаде…стално сањам ја у зору звук моторке у Шатору …стално причам сину своме о језеру Шаторскоме…заборави ако ти је воља оног малог из Ливањског поља … ој судбино што си ме одвела из Губина мога родног села …све је било ко на слици, Челебићу село на граници, …да ми дају злато и драгуље прежалити не могу Пеуље…, низале су се и успомене школских другова, комшија, кумова, рођака …а жамор за столом мешао се са мелодијама савремених Крајишких песама.
У наствку вечери забава је настављена уз оркестар Новице Текић.

 

orkestar 1  orkestar 2

Оркестар Новице Текић
Играло се уз актуелне песме данашње естраде, са Крајишким обележјем.

ЕТНО ЗВУК ДИГАО НА НОГЕ И МЛАДО И СТАРО

Повратак изворној атмосфери у завичају започела је Сајковачка млада, прва венчана у Православној цркви у Губину, након грађанског рата, Љубица Михајило, песмом „Србовез“.

ljubicaЉубица Михајило

Сама све саставила са словом „С“,али је у средишту пажње ипак ставила Сајковић: „…сама срна скакуће, стазама стизала, столетна стабла смрче смрвила, синула Сунцем Старетине, Сајковић срцем саткала…“
Као и раније посебну енергију исијавала је мушка песма на суво из гласа.

bracaБраћа Росић – Тоде, Илија и Лука са комшијама

Запевали су баш као на прелима и игранкама, на зборовима у Иветића гају за 27. јули и на Илиндан 02. августа код цркве у Црном Лугу.

И ИГРАНКА И ПРЕЛО

Расположење, речи и песма, или све заједно, овога дружења дигли су на ноге и старо и младо.

ljubica dedaЉубица, Деда, Мира …

djoko dragoЂоко, Драго, Светлана…

branisa 1Браниша …

Кола су у доброј мери допринела садржају општег утиска, који најкраће речено гласи: И БИ И ИГРАНКА И ПРЕЛО.
Томе је посебно допринео звук фруле и музике – усне хармонике.

duskodjoko petrovic

 

 

 

 

 

др Душко Пејовић, Ђоко Петровић

Низала су се кола једно за другим и тако све до зоре.
Звуци усне хармонике су асоцирали на кола која су се најчешће играла у завичају – заврзламу, врањанке и живо коло.

zivo koloЖиво коло: Драго, Светлана и Богдан

ЗАХВАЛНИЦЕ

За допринос у остваривању циљева Удружења Ливњана и Граховљана, поводом 5-годишњице рада Удружења, председник Удружења Здравко Ињац, уручио је пригодне захвалнице:

zahvalnica

urosuУрошу Макић

ya pocЗа поч. Милојка Михаљицу, сину Дејану

ilijiИилији Проле

miloraduМилорадуЛонић

sretenuСретену Бјелотомић

 

Посебна захвалност упућена је ПРИЈАТЕЉИМА ДРУЖЕЊА:

1. „ЕЛЕКТРО- ТЕРМ“, Сервис за одржавање медицинске опреме,
2. Секретаријат за културу АП Војводине,
3. Месна заједница Бачки Јарак,
4. „МАРИС“доо, Нови Сад, директор Зоран ИЊАЦ,
5. ТРГОВИНА „ЗОРИЋ“, Темерин, директор Војин ЗОРИЋ,
6. Ресторан „ТРОГЛАВ“, директор Бранислав РОСИЋ,
7. „ЕЛКОН-ИМПЕКС“, Бачки Јарак, директор Недељко КОЗОМАРА,
8. „НОВА ТРГОВИНА“, Темерин, директор Дејан МИХАЉИЦА,
9. „БМ ТРАДИЦИЈА“ Агенција за заступање у осигурању, директор Богдан ИЊАЦ,
10. Ресторан „СТАРИ ФИЈАКЕР“, Нови Сад, директор Стевица ПАВЛОВИЋ,
11. Осигурање „БАСЛЕР“, пословна јединица Нови Сад ТОМИЋ-ДРАГИЋ,
12. „НОВИ САД ГАС“, директор Јово ВУЈАНОВИЋ,
13. „БРАЋА ТОМИЋ“, д.о.о. Темерин, директор Здравко ТОМИЋ и
14. МАСТЕР ГРУПА – КОНЦЕСИЈА РЕНО, Нови Сад, директор Владан ЦВИЈИЋ.

)

Сниматељи: Тот Роланд и Борис Бјелотомић Аутор: Богдан Ињац,Нови Сад

logo na kraju

Још занимљивих тема

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>