Са поруком ЧУВАЈМО ЗАВИЧАЈ ОД ЗАБОРАВА у суботу, 12. фебруара ове године, у ресторану “Троглав“ у Бачком Јарку, преко двије стотине Лијевљана и Граховљана, рођених односно поријеклом из ових крајева, дружило се до раних јутарњих часова.
Срели су се комшије из раног дјетињства, школски другови, земљаци који су на раду у иностранству, Граховљани и Лијевњани који су после деведесетих расути по бијелом свијету, а преовлађујући број учесника био је из Новог Сада, Београда и околине.
Пригодним ријечима учеснике Сусрета поздравили су: Бранислав Росић, предсједник Организационог одбора, начелник Општине Босанско Грахово Урош Макић и парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица.
За све прелџије изведен је пригодан културно- умјетнички програм, који је подсјетио на атмосферу и амбијент некадашњих прела у завичају.
Ресторан „Троглав“ у Бачком Јарку
У име пријатеља прела, који су подржали његову организацију, захвалио се представник БН телевизије из Републике Српске, која ће репотражу из Бачкој Јарка емитовати у недјељу, 13. марта 2011. године у 7 часова.
На крају су сви учесници позвани да дођу и догодине у Бачки Јарак, друге суботе у фебруару, а да наставе дружење Граховљана и Лијевњана већ 19. марта 2011. у Дому Војске Србије у Београду, као и на прелима других Крајишника, у својим домовима, да се током године срећу и сарађују са људима из завичаја.
ДОБРОДОШЛИЦА ДОМАЋИНА
У име Организационог одбора учесницима Сусрета добродошлицу је пожелио Бранислав РОСИЋ, предсједник Одбора и захвалио се свима који су помогли организовање дружења.
Бранислав Росић,председник Организационог одбора
ПОЗДРАВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА
Поздраве из завичаја донијели су Урош МАКИЋ, начелник Општине Босанско Грахово и парох Лијевањски, протојереј Жељко ЂУРИЦА.
Поздрављајући све учеснике дружења, у своје име, у име села са Тромеђе и Општине Босанско Грахово, господин Урош Макић, истакао је да су оваква окупљања јако битна за све, илустровао је то ријечима:“ Ако су нам одсјекли стабла нису нам исчупали коријење и зато је наш задатак да сачувамо коријене, да волимо крај одакле смо дошли“.
Урош Макић, начелник Општине Босанско Грахово
При томе је нагласио, да ће се уложити што више средстава и знања, да се поправи све оно што је неко срушио, да Грахово буде какво је и било.
Изражавајући наду да ће се реализовати и договори са успјешним привредницима поријеклом из завичаја, како би се створили услови да сви људи који живе у завичају нађу своје запослење и мјесто под Сунцем.
Тада ће имати сви разлога и поноса да се врате у Грахово и сачувају га од заборава, закључио је Макић.
Протојереј Жељко Ђурица, преносећи поздраве својих парохијана који су се вратили у свој родни крај, надајући се да га обнове, али све више увиђајући да су дошли како би задње дане свога живота провели тамо гдје су и угледали прво свјетло Сунца, тамо гдје су рођени, подсјетио је на ријечи Исуса Христа: „Ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који
вјерује.“
Парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица
Подсјећајући на чињеницу да је, наша света Православна српска црква, била уз свој народ, и одмах када су кренули први повратници на своја огњишта постављала своје свештенике, како би били подршка и помоћ своме народу, нагласио је да се завичај најбоље чува тамо гдје јесте, а не по бијелом свијету.
Посебно је нагласио значај довођења дјеце у свој родни крај, показивања огњишта гдје смо рођени, истичући при томе:“Ако им ништа не пренесемо, ако им ништа не оставимо, ако им не објаснимо наше коријене, ако их не научимо нашу историју, нећи имати шта пренијети и дати својим потомцима, нећe ништа знати и неће ништа имати, а без овога неће се сјећати ни нас ни родног краја и завичаја“.
ПРЕЛО ИЛИ СИЈЕЛО
На самом почетку, водитељ програма Богдан ИЊАЦ из Горњих Казанаца, постављајући дилему, прело или сијело, констатовао је да је преовлађујћи назив био прело.
Програм је осмишљен тако да подсјети на садржај и атмосферу која је била на прелима код Граховљана и Лијевњана.
Богдан Ињац
Онима који су учествовали на њима за подсјећање, а млађим нараштајима приповијест кроз причу, музику, пјесму и игру.
Прела су, иначе почињала у касну јесен, када почну дуге ноћи и трајала до Ускршњих поклада, односно до прољећне сјетве.
Прелџије су се окупљале у више група. Старији, удати и ожењени чинили су једну групу, цуре и момци своју, а посебно су се окупљали млађи, дјеца и клапци, како су се називали младиће узраста између 10 и 15 година.
ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПРЕЛО ЦУРА И МОМАКА
На прелу код цура и момака било је увијек најживље. Пјевала се и женска и мушка пјесма. Цуре су увијек нешто радиле – преле вуну, везле, плеле чарапе и терлуке, гребенале кетан, односно лан и конопљу и радиле друге женске радове.
Дјевојке Фолклорног ансанбла „Вила“, Нови Сад
Играле су се разне друштвене игре: грекања (товар гре, нека гре, товар гре истовари …),козања, каишања, поткапице и др. На правила играња поткапице, као игре која је била веома заступљена, подсјетио је Илија Ињац из Горњих Казанаца, приликом чега је истакнут значај ове игре за јачање стрпљења, концентрације и проницљивости. Ова прела су била и прилика да се једни другима удварају, односно ашикују , како се то у давна времена звало.
Како је изгледала женска пјесма на прелу подсјетила је група дјевојака Фолклорног ансанбла „Вила“ Српског КУД-а „Жељезничар“ из Новог Сада.
Посебну енергију на прелима исијавала је мушка пјесма на суво из гласа.
По овој пјесми у завичају су била позната браћа Росић – Тоде, Илија и Лука , из Доњих Казанаца. Они су запјевали баш као на прелима, на зборовима у Иветића гају за 27. јули и на Илиндан 02. августа код цркве у Црном Лугу.
Браћа Росић: Тоде, Илија и Лука
Као браћа, заједно са братом Јошом, били су и остали симбол завичаја и примјер братске слоге.
Појачање Ињаца: Веселин, Божо, Илија и Мирко
У другом дијелу вечери придружили су им се Веселин, Божо и Илија Ињац из Горњих Казанаца и Мирко Ињац из Сајковића.
О ПРЕЛУ СТАРИЈИХ
На мјешовитим прелима, гдје су прелили старији жене и мушкарци, доста се приповиједало о турском вакту, о ратовима, пазарима у Ливну, Врлици и Сињу, косидби, вршидби и др.
У овој групи прелџија највише су биле заступљене епске пјесме. Посебно су биле омиљене оне које су величале ускоке и хајдуке, косовске јунаке и све оне који гину за слободу и правду, а бране рају и сиротињу, што је чинио и Марко Краљевић.
Пјесме су се читале из збирке пјесама – пјевачице на посебан начин, уз лампу петролејку са стакленим цилиндром. Неки су „читали“ пјесме и без пјевачице, као што је Пане Иветић Пољаревић из Славињца, држећи у руци само празан лист папира или капу.
Као младић – клапац, пјевачицу је читао и Мирко Ињац из Сајковића, који је ову вјештину научио од свог рођака Милојка Ињца. Сјећајући се тога времена, приповидио је како су жене плакале приликом читања пјесме Зидање Скадра на Бојани.
Мирко Ињац
Обзиром да је Стари Вујадин рођен у завичају, у Доњим Казанцима, он је прочитао пјесму о њему, баш онако како је то чинио на прелу у Сајковићу.
ЧУЛИ СУ СЕ И ЗВУЦИ НАРОДНИХ ИНСТРУМЕНАТА
Звуци дипала, свирала, усне хармонике – музике и фруле испуњавали су невелике сале ресторана „Троглав“, као некада Пиштала, Пољаница, Шатора, игранки у Губину, Пеуљима, Челебићу …
Говорећи о овим народним инструментима Милорад Лонић, умјетнички директор Српског КУД-а „Жељезничар“ из Новог Сада подсјетио је да се свирање на овим инструментима у једном периоду сматрало примитивним, али на срећу садашње генерације све више увиђају њихове вредности и све чешће се свирају.
Милорад Лонић
Дипле и свирале нису се свирале по нотном низу, већ по осјећају. Када су чобани свирали на диплама и свиралама код оваца они су мислили на своје најближе, на кућу, на њиве и ливаде истакао је Лонић.
Прела су некада личила на игранке, а оне су се често претварале у прела. Позната је чувена ноћна игранка у Пеуљима на којој се најчеће свирало на музици.
По речима Ђоке Петровића из Сајковића најчешће се свирало и играло живо коло а затим заврзлама, која су се ове суботње вечери, у његовом извођењу чула у ресторану „Троглав“.
Ђоко Петровић
Уз овај инструмент се и плесало. Када неко у току плеса подвикне „БАНАТ“ тада су се мијењали парови и то је била прилика да се засплеше са симпатијом, за шта се раније није указала прилика.
Фрула или кавела обично се набављала на пазарима у Врлици и другим зборовима. Овај инструмент су најчешће користили чобани код оваца, а мање је коришћен за свирање кола на игранкама.
Др Душко Пејовић
Поред ЧОБАНСКЕ ПАСТОРАЛЕ на фрули, заједно са оркестром Ћоле и Капара бенд, господин Пејовић одсвирао је Ужичко коло и сплет српских игара.
НАШИ ПЈЕСНИЦИ И ПИСЦИ
Крајина и сав српски народ, по ко зна који пут, у својој историји, нашао се на вјетрометини глобалних гибања и цртања нових граница.
Упркос таквој судбини, Крајишници су увијек одговарали пјесмом.
Лазо Пајчин
И док су још распакивали избјегличке торбе, правили мобе за изливање плоча на својим новим кућама, пјесмом и ријечју изражавали су своју љубав према дједовини, неузораним њивама, усамљеној мајци, сновима о повратку настајале су многе пјесме.
Лазо Пајчин из Губина говорио је своју пјесму о 36 Граховских и Лијевањских села.
У збиркама пјесама наших пјесника, на крају, обично је објављиван прилог мање познатих ријечи и израза. Тако је и Илија Ињац , пјесник из Горњих Казанаца чинио у својим збиркама.
Избором ријечи, сложених у стихове, премијерно кроз пјесму, упитао нас је све ГОВОРИТЕ ЛИ НАШКИ?
Илија Ињац
Размјеном сакупљених ријечи, које су се некада користиле, са другим сакупљачима, као што је Милорад Убипарип из Јасенових потока, код Мркоњић Града, надамо се новој збирци са више од четири хиљаде ријечи.
Из своје нове, управо изашле збирке пјесама ДВИЈЕ РУЖЕ И РУНОЛИСТ, мр Јован Михајило говорио је пјесму ДИНАРИД.
Мр Јован Михајило
На прелима и приликом оваквих сусрета наши пјесници и писци обично су нудили својим земљацима неке књиге, или најављивали њихово излажење.
У књигама су обрађиване разне теме из родног краја, а међу њима и прела.
Књига ЖДРАЛОВАЧКЕ ПРИЧКЕ, аутора Милана Бабића одавно је распродата, а остало је само неколико примјерака књиге Милана Ђурана под насловом ЛИВАЊСКО ПОЉЕ ЗОВ ЗАВИЧАЈА. Све расположиве примјерке збирке пјесама ПОДИНАРЈЕ, аутора Илије Ињца на прошлогодишњем сусрету прелџије су покуповале.
Најављено је објављивање књиге о ЦВИЈИ ОРАШЧИЋУ из Сајковића, аутора Косте Вујановића из Радановаца.
Коста Вујановић
Књига ће обухватити период борбе против фашизма за вријеме Другог свјетског рата.
У име свих присутних и у име Организационог одбора, захвалност је упућена свим пријатељима прела који су помогли његову организацију, са жељом за њихов пословни успјех у будућем раду.
У име пријатеља Прела и људи добре воље, захвалио се представник БН телевизије из Републике Српске.
Тихомир Несторовић, новинар БН ТВ
Пријатно вече настављено је уз пјесму и игру.
Ново име на естради – Велибор Јовић из Врбице, који припрема свој први ЦД , отпјевао је неколико пјесама Баје малог Книнџе.
Велибор Јовић
Богат културно-умјетнички програм завршен је Ужичким колом и сплетом српских игара, чему су посебан тон дале дјевојке из Фолклорног ансанбла „Вила“, а придружиле су се остале прелџије.
Ужичко коло
Сниматељ: Момчило Бурсаћ, Исјек Аутор: Богдан Ињац, Горњи Казанци
